Црква Светог Николе

Црква „Свети Никола“ налази се на десној страни реке Отиње, испод јужног дела средњовековне тврђаве Исар. На месту садашње цркве постојала је друга, у литератури поменута као Сифијева црква, саграђена 1341. године и била је метох Лесновског манастира. Цар Душан ју је поклонио Злетовској епископији, а 1381. године Константин Дејановић ју је поклонио Хиландару. Нема сумње да се црква налазила на месту садашње цркве, посвећене истом светитељу. Црква у постојећој згради је обновљена и саграђена 1867. године на месту старе, посвећене истом светитељу – Светом Николи.

Црква је у основи тробродна базилика, покривена тремовима на западној, северној и јужној страни, који на спрату прелазе у галерију у чијем се простору налази женска црква. На западној страни, галерија је на два спрата. Централни брод је наглашен и покривен са три куполе, а бочне полуцилиндричним сводовима. На источној страни, црква се завршава са три полигоналне апсиде. У конструкцији зграде, бочни зидови су масивни, стубови у унутрашњости су дрвени, покривени рабицом и малтерисани. Сводна структура, куполе и бочни полуцилиндрични сводови су од рабица, малтерисани и окречени.

Црква је монументална и пространа, а по свом унутрашњем и спољашњем изгледу веома је слична цркви „Света Богородица“ у Новом Селу, Штип, коју је саградио Андреја Дамјанов. Западни портал је украшен: врата су резбарена, а изнад њих, у пешчару, изведена је фигуративна и вегетабилна декорација.

Унутрашњост цркве је украшена фрескама на сводовима, фреско иконама и великим иконостасом са иконама које је израдио македонски иконописац Димитар Андонов Папрадишки (1869), као и фрескама у олтарском делу, које је израдио иконописац Костадин Иванов Вангелов из Штипа. Иконостас и балдахин је израдио Папрадишкијев отац, Андон Китанов, а владичански трон је дело чувеног мијачког резбара Димитра Станишева.

Простор галерије на првом спрату састоји се од три крила: северног, јужног и западног, која су формирана изнад отвореног трема који окружује цркву у приземљу. Укупна површина галерије је 270 м². Висина од пода до плафона је 2,90 м. Под је дрвени, „бродског типа“, постављен на подгредама које се ослањају на масивне зидове тремова.

Плафони су обликовани дрвеном гредном конструкцијом, трском и малтером. Северни и јужни простор на источној страни завршавају се капелама, одвојеним дрвеним иконостасима идентичне конструкције. Сва три простора према наосу завршавају се колонадом округлих стубова, међусобно повезаних луковима лаке конструкције. Колонада је покривена дрвеним парапетом са решеткастим дрвеним елементом.

Плафони су обликовани дрвеном гредном конструкцијом, трском и малтером. Северни и јужни простор на источној страни завршавају се капелама, одвојеним дрвеним иконостасима идентичне конструкције. Сва три простора према наосу завршавају се колонадом округлих стубова, међусобно повезаних луковима лаке конструкције. Колонада је покривена дрвеним парапетом са решеткастим дрвеним елементом.
На западној страни, галеријски простор је проширен са пет овалних ниша које се пружају ка наосу. Галерија је осветљена прозорима и доступна је дрвеним степеницама постављеним на каменом платоу у југозападном углу цркве. Године 1990, галеријски простор је претворен у изложбу икона и предмета, а 2007. године, након конзерваторских интервенција, формирана је „Галерија икона“.

Саставни делови објекта:

Иконостас – са следећим елементима: резбарене царске двери, северне и јужне двери; велики крст са насликаним распећем Христовим и још два распећа (једно северно и једно јужно) на иконостасу; лево и десно од крста налази се змај – симбол побеђеног греха, на коме су постављене иконе Свете Богородице и Светог Јована у пуној величини.

Иконе – престоли: „Свети пророк Илија“, „Свети Пантелејмон“, „Свети арханђел Гаврило“, „Свети Атанасије“, „Рођење Христово“, „Свети Никола“, „Света Богородица са Христом“, „Исус Христос“, „Свети Јован Претеча“, „Преображење Христово“, „Три свеца“, „Свети арханђел Михаило“, „Свети Спиридон“, „Свети арханђел Симеон“.

Иконе за целивање: „Света Недеља“, „Свети Пантелејмон“, „Свети Атанасије Александријски“, „Рођење Христово“, „Свети Никола Чудотворац“, „Богородица са Христом“, „Исус Христос“, „Свети Јован Претеча“, „Преображење Христово“, „Три светитеља“, „Свети Спиридон Чудотворац“, „Свети великомученик Георгије“.

Мале иконостасне иконе: „Васкрсење Христово“, „Свети Игњатије“, „Свети Харалампије“, „Свети Јефрем“, „Свети Антоније“, „Свети Василије Велики“, „Цар Константин и царица Јелена“, „Рођење Христово“, „Свети Георгије“, „Успење Пресвете Богородице“, „Васкрсење Лазарево“, „Сусрет“, „Рођење Пресвете Богородице“, „Свети апостол Петар“, „Свети Јован Јеванђелиста“, „Крштење Христово“, „Преображење Христово“, „Благовести“, „Свети Јосиф Лепи“, „Свети Јоаким Осоговски“, „Свети Гаврило Лесновски“, „Света Тројица“, „Усецање главе Светог Јована Крститеља“, „Света Параскева“, „Свети архиђакон Стефан“, „Света Варвара“, „Свети Сава“, „Света Катарина“, „Ваведење Богородице у храм“,„Сабор 12 апостола“, „Свети Теодор Тирски“, „Свети Арсеније“, „Свети Оци“, „Свети Јован Рилски“, „Свети апостол Симеон“, „Свети апостол Тома“, „Свети пророк Илија“, „Свети апостол Јаков“, „Свети јеванђелист Лука“, „Неверје Томе“, „Свети јеванђелист Матеј“, „Свети Атанасије“, „Свети апостол Павле“, „Свети Јован Претеча“, „Свети Спиридон“, „Свети јеванђелист Марко“, „Свети апостол Филип“, „Свети апостол Андреј“, „Свети Димитрије“, „Свети апостол Вартоломеј“, „Свети Козма и Дамјан“, „Свети Пантелејмон“, „Свети Јован“, „Исус Христос“, „Врата су затворена“, „Свети Симеон архијереј“.