Споменик Јеврејима

У прошлости је Штип био дом многим јеврејским породицама. Насељавање Јевреја у граду Штипу почиње 1498. године. Према једном сумарном турском пописном дефтеру из 1512. године, у Штипу је живело 38 јеврејских породица досељених из Солуна. Године 1899. јеврејска заједница достиже свој максимум од 800 Јевреја. Након тога се број постепено смањује, све до пред Други светски рат, када је у Штипу живело око 140 јеврејских породица.

Јевреји у Штипу живели су на релативно малом и уском градском простору, у најужем центру града. Јеврејске куће грађене су као приземне и спратне. Већи део њих био је концентрисан на простору данашњег трга, тачније код хотела „Оаза“, поред Центра за културу „Ацо Шопов“. Овај део града носио је назив Јеврејска махала. Овде се одвијала њихова укупна привредна и друштвена делатност. Имали су своје институције, синагогу и своју школу. Једно од места окупљања Јевреја из Штипа био је и јеврејски клуб, где су се читале новине, часописи, књиге и друге јеврејске публикације. Међу културно-образовним активностима посебно се истиче рад аматерске драмске секције јеврејске омладине. У Штипу је 1929. године постојао и јеврејски омладински хор. Под именом „Хакоах“ постојао је и јеврејски омладински фудбалски клуб. У периоду 1937–1938. формирано је друштво „Хашомер Хацаир“, које је окупљало младе Јевреје града. Живот јеврејског становништва, као и целокупног македонског становништва, променио се после 6. априла 1941. године, посебно након извршене бугарске окупације.

Смишљено физичко уништење целокупног европског јеврејства током Другог светског рата израз је болесне амбиције Адолфа Хитлера да изгради „Хиљадугодишњи немачки Рајх“.

Ноћи између 10. и 11. марта 1943. године градови Штип, Скопље и Битољ блокирани су од бугарске војске и полиције, а 11. марта у четири сата ујутру сви штипски Јевреји – мушкарци, жене и деца – сакупљени су, прво претресени до голе коже и опљачкани, а затим пребачени у импровизовани логор у Монополу у Скопљу. Депортовање Јевреја из Македоније у логор Треблинка у Пољској из Монопола у Скопљу организовали су немачки и бугарски фашистички органи у три воза. У другом возу, који је кренуо 25. марта са делом скопских, свим штипским и групом битољских Јевреја, стигли су у Треблинку 31. марта 1943. године у 18:30 часова. Сви Јевреји из Македоније депортовани су у логор Треблинка у Пољској, тада под немачком окупацијом, где су угушени у гасним коморама. Из Треблинке се нико није вратио и није остао ниједан сведок који би посведочио о страхотама уништења јеврејског становништва из Македоније.

У другој половини септембра 1943. године Треблинка престаје да постоји. Гасне коморе су уништене, а бодљикава жица уклоњена. Место где су вршена масовна убиства спаљено је, на њему су изграђене куће и фарме и засејана поља, са циљем да се прикрије злочин.

У част депортованих Јевреја из Штипа, у центру града, на месту некадашње јеврејске махале, 1985. године подигнут је споменик, дело уметника Методија Андонова. Споменик симболизује животни пут Јевреја, који је трагично прекинут у марту 1943. године. На споменику су исписана имена свих штипских Јевреја који су депортовани и убијени у Треблинки.